Ne pišem na srpskom iz prostog razloga: želim da me što više ljudi razume. Međutim, ono što me tišti su neki ljudi odavde i ako ikada nabasaju na ovaj post želim da ga dobro razumeju. Pošto nemam plan pisanja, možda će biti o jednoj, možda o više osoba, ali svakako želim da budem iskren sa sobom i sa drugima šta ja o tim osobama mislim i zašto to mislim. Razlog zašto pišem tek sada posle godina problema sa tim osobama je što sam mislio da je OK oprostiti, ali psiha me je dovela do grčenja mišića (da budem precizan, grče mi se listovi) te ne vidim drugi izlaz nego da to pustim iz sebe. Pa da počnem …

Skoro sve osobe o kojima bih ovde želeo da pišem su profesori. To je tužno. Samo kad pomislim koga mi kao društvo puštamo da se šeta među decom/omladinom je bolesno, u najmanju ruku. Ali sada ne želim da pričam o društvu, želim da pričam o jednoj specifičnoj osobi. Ta osoba je Mirjana Ivanović. Ukratko, žena je glupa i bezobrazna i izdržati fakultet sa njom je bilo katastrofalno. Ako obratite pažnju na temu njenog magistarskog (što je ujedno i predmet koji je predavala i to očajno) je konstrukcija kompajlera. Postoje 2 razloga zašto mi nije ogadila taj predmet: skripta iz koje smo učili nije njena i ja sam bio očaran time kako kompajler radi. Za one koji nisu toliko sreće imali da ih kompajleri toliko privlače, Mira je bez sumnje ubila makar i tračak nade u tim ljudima da ona priča nešto pametno. Iz tog predmeta mi je dala 9 jer “nije to to”. Zapravo, pre nego što mi je ponudila 9 bilo je par sranja koje je napravila. Prvo mi je postavila pitanje koje ne postoji u skripti (iz koje ona predaje i podsećam, na predmetu koji je magistrirala). Drugo, dok sam pričao na tabli šta znam, u jednom momentu sam stao jer je pričala sa kolegom koji je bio na tabli pre mene. Kako sam pomislio da me ne čuje i ne prati, odlučio sam da sačekam, na šta je ona rekla “žene mogu da rade 3 stvari u isto vreme, a ja evo slušam vas, slušam kolegu i upisujem mu ocenu”. Koje proseravanje, nisam mogao da poverujem, jer ako neko priča nešto na pola metra od vas, a neko drugi na 5 metara, vi onog drugog ne čujete zbog decibela ne zbog intelekta. Ne znam šta mi je bilo, ali ja sam u tom momentu počeo da se smejem ko budala, jer taj komentar drugo ništa nije ni zaslužio. Kad me je pitala šta je smešno rekao sam da njen muž kad nam predaje neku baš tešku lekciju kaže “ova je baš muška”. Možda ćete pomisliti da nisam baš morao tako da reagujem, ali em sam rekao apslutnu istinu, em je ta moja izjava usledila nakon jedno 6 godina njenog izdrkavanja. Te naredi asistentu da poobara studente tako da nema više od 5oro na ispitu, te moram da se raspravljam sa njom da “jne” u asembleru znači “jump if not equal” jer kako je ona objasnila, “jne” je suprotno od onoga što jeste, te imamo ceo semestar predavanje o Modula-2 (jebem ti kompajler i koji izabraše, tuljani glupi) na kome saznamo da ništa od toga neće biti na ispitu, nego da ćemo odrađivati neke časove (odrađivanje na fakultetu, eeeee bre!) na kojima će biti zadaci za ispit. Tih časova je bilo 2. Slovima: dva!!! Onda nam je objašnjavala kako treba čovek da se požrtvuje za firmu i ako je tvom detetu rođendan da treba da ga iskuliraš ako firmi treba prekovremeno. Ne samo to, nego je godinu dana pre toga pričala kako sa profesorom koji piše raspored su se ona i muž dogovorili da je raspored takav da uvek jedan od roditelja može biti sa decom. Ljudi su pisali radove koje je ona kao zadnja kučka predavala kao svoje ne potpisavši nikog od tih ljudi. To je jedna glupa, licemerna, nadasve bezobrazna i plitka osoba. Sada kada mi ne predaješ više ništa, Miro majku i oca krvave ti jebem za ona obaranja “fali ti zarez”. Želim ti da ti zafali deci na svakom koraku uz nečije debilno objašnjenje “zato što ja tako kažem”.

Drugi po redu je Đura Paunić. Kako je premator, valjda je odjebao više sa fakulteta pa ga nešto i nema po sajtu previše. Zapravo ima nekih pomena njegovih govana, kao što je knjiga prepuna grešaka koju nikad u svojoj karijeri nije ispravio ne bi li ljudi bili primorani da dolaze na predavanja da bi čuli ispravke njegovih brljotina. A predavanje go kurac: prepisuje iz knjige na tablu. Ispit koji se zove “Strukture podataka i algoritmi” iliti “najbitnije što jedan programer može znati” sam pisao na papiru i čak i kad sam ga položio nisam stigao da napišem sve što znam. Razlog za to je što su zadaci iz doba Tjuringa i ništa iz te knjige se ne koristi više na taj način a student treba u svakom momentu da drži u glavi 9 pokazivača i da zna gde pokazuju. Ako ste ikad išta programirali, znate da je to nemoguće. Naravno, kao i smrdljiva Mira, Đura je imao praksu “nemoj da mi je previše studenata prošlo”. Eksplicitno sam pitao njegove asistente da li je on ikada programirao i svi do jednog su rekli “apsolutno ne”. To znači da je matora izdrkotina pričala neke budalaštine koje smo mi trebali da naučimo napamet. Pride, još me je njegov asistent, Pešović, čiji link isto ne mogu da nađem, oborio na “nije kao u knjizi”. Upljuvah se ja da objasnim kako je moj algoritam i brži i manje memorije zauzima i daje tačan rezultat. Na kraju sam ga oterao u pičku materinu i kad me je pitao šta sam rekao “to što si čuo”. Kontao sam u tom trenutku a evo i 20 godina kasnije kako ja kod tog debilka ionako nikad neću položiti, pa što da mu se ne najebem majke. Kada sam pao i drugi put taj ispit koji jebeno znam, rekao sam sebi da ako ne položim treći put, idem sa nožem na fakultet, stavljam ga Đuri pod grkljan i ako ne napiše ceo ispit za 3 sata, svinja će da bude preklana! Kako nisam u zatvoru, očigledno je da sam iz treće položio taj ispit. Đura je govno koje ni jednom studentu informatike neće nedostajati. Ako pak nađete takvog studenta, znate da ste našli isto govno kao i on sam što je, jer ko još može imati dobro mišljenje o profesoru koji ne zna da programira i predaje najbitniji programerski predmet osim jebeni licemer i dupelizac.

Ovo su samo neki od profesora koji su mi zadavali noćne more godinama i da želim da se zna kakvi su. Danas da im ide auto u sustret da ih pogazi, skoro pa sam siguran da bih ćutao! Nikada ne bih ubio nekog, ali ne mogu da vidim situaciju u kojoj bih ovima nešto pomogao ikada.